Mi smo se sa Gannom slučajno upoznali na zabavi. Pozvao me je stari prijatelj sa koledža. Tog dana sam bio sam, bez žene. Ona je bila prehlađena. Ništa ozbiljno, samo je želela da ostane kod kuće.
I Ganna je bila sama. Počeli smo da razgovaramo. Pitao sam je zašto je sama. Odgovorila je da je on zakasnio na poslu. Kasnije je počela da priča kakav je njen idealan muž. Pri tome je Ganna napomenula da ima jedan nedostatak. Počeo sam da je pitam o tome, želeo sam da saznam više. Zanimljivo, šta je to tako idealno kod njega?
Počela je od toga da je on naučnik, astrofizičar. Otkrio je neka nebeska tela i dao im imena. Čak su ga zvali da radi u Americi. Ali nije pristao: nije želeo da napusti svoj dom. I tada je gradio vikendicu.
Sam je gradio vikendicu, od temelja, sve je radio naučno. Ali to nije sve. On je još i sportista. U svojih 40 i nešto godina, bavio se skijanjem. Bio je zdrav kao bik. Nikada nije bio bolestan. Nije se žalio na glavobolju ili nešto slično. Ni na ženu se nikada nije žalio, “iako imam karakter koji nije baš med i mleko”, priznala je Ganna.
Dobro je zarađivao i ispunjavao sve njene hirove. Ako poželi torbu od Šanela – on je kupi. Uvek je kupovao cveće. Bez povoda. Posle svega što sam čuo, nisam mogao da dočekam da saznam koji je to njegov nedostatak.
– Pa on je idealan, šta vi želite?
– Ma, to je sitnica. Kažem ti.
– I šta je ta sitnica?
Ganna se nasmešila i rekla:
– Stvar je u tome što on ne postoji. Ja nisam udata.
